Хрвати нису историјски народ

Нови погледи у српској историографији Пише: Др Гојко Маловић Изашла је књига др Николе Жутића "Срби сви и свуда" – "Хрв...

Нови погледи у српској историографији

Пише: Др Гојко Маловић

Изашла је књига др Николе Жутића "Срби сви и свуда" – "Хрватске земље" без Хрвата, коју у садашњем времену треба – или (покушати) игнорисати, односно прећутати (као да не постоји) или јој љубитељи истине и правде могу храбро, озбиљно и пажљиво прићи, прочитати, проучити, прихватити, замислити се, памтити је и враћати јој се!

Аутор овога дела је, већ, афирмисани историчар, историограф и врсни познавалац улоге Римокатоличке цркве на јужнословенском простору југоисточне Европе, особито у западном Балкану, о чему је написао објављених неколико књига и више десетина чланака и студија. У неку руку, ово дело је есенцијални плод његових дугогодишњих пажљивих и мукотрпних истраживања, у коме износи знања, којима, на проверивим и поузданим подацима, чињенично износи нове погледе на скорашњу 150-годишњу историју Хрватске и злехуде судбине православних Срба у њој. Докази у овој књизи доводе – и већ су довели – у питање погледе хрватских историографа и њихових некритичких следбеника и изискују преиспитивање већине уврежених схватања о хрватској историји.


Нема доказа постојања "старе Хрватске"

Жутић је луцидно изнео и убедљиво доказао, да се испољила стратешка потреба вођства Римокатоличке цркве и Аустријске царске управе за постојањем неке виртуелне римокатоличке нације на јужнословенском простору западног Балкана, скоро апсолутно и у огромној већини насељеног православним Србима. Услед такве потребе, појавила су се историографска дела, у којима се, без доказа, величала “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре, наводног, њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”, тј. у историји није постојала, али у виртуелним замислима хрватске историографије је “постојала”. Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Римокатолички Хрвати су настали из потреба да постоје онде где не постоје, а стратешки интереси изискују да ту треба да буду. То је давно, већ преко 500 година увидела Римска курија, и пажљиво их стварала, тек када се уверила да не може, ни постепено ни брзо ни сигурно, прозелитски превести православне Србе у римокатолике, одобравајући њихову физичку елиминацију, тј. етничко чишћење – геноцидом, протеривањем са српских етничких простора (који се данас налази у Републици Хрватској). Конвертитство, најчешће под принудом и уценом, довело је до преверавања многих православних Срба у Србе римокатолике, а затим њихово превођење у Хрвате, који су само римокатолици. Такође, Аустријском царском двору и царској управи били су потребни да постоје и да се створе римокатолички Хрвати на простору Балкана.


Виртуелни "хисторијски народ"

Опште речено и поједностављено исказано, Хрвати су као народ, па и као “хисторијски народ”, настали виртуелно, тј. у историји их није било, а у хрватској историографији се стално увећавају и умножавају. Аутор је разоткрио се да се, синхронизовано проводила пројектована хрватска историографска лаж, да се наметне као истина. Он је присталица и заточник истине и, неодступно и истрајно, не пристаје да се повинује постојећим и “општеприхваћеним” лажима у хрватској историографији, која се већ дуже од два века упрегла у напор, да докаже већинску свеприсутност Хрвата на целом западном Балкану, а да пошто-пото умањује и умањи историјско постојање православних, а затим и римокатоличких и муслиманских Срба, јер не пристаје да лаж сматра за истину, јер “најгоре је када лаж добије снагу истине” (Жан Бодријер).

Веома су занимљиви Жутићеви описи (портрети) идеолога и лидера великохрватства из 19. и 20. века, који су, махом, политичари – црквена и лаичка лица. Уопште, међу Хрватима је веома дуго времена свестрано изграђивана и однегована нетрпељивост и мржња према православним Србима у српским крајевима западног Балкана. Као резултат тога – “великохрватске жетве српске народне њиве”, осим створене Велике Хрватске у лику Републике Хрватске, међу Хрватима и у хрватској историографији постоји, што је Жутић истакао у овој својој књизи, континуирано неизмерно лицемерство, неосетљивост и уживање у туђој (српској) несрећи.

Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век, што је Жутић у овој књизи чињенично непобитно доказао. Ни несрећни и неуспели покушај са стварањем и одржањем југословенског националног имена и југословенске вишеконфесионалне и вишенационалне заједнице у Југославији није задржао тенденцију хрватског ширења а, насупрот томе, свесрпског етничког и просторног сажимања и уништења на српским етничким просторима западног Балкана.


Лажу и шире лажи

Жутић у књизи одговорно тврди, да је та хрватска виртуелна историја стварана веома пажљиво и студиозно, у осмишљеном стратешком подухвату (по принципу киргијске изреке: “Ако си већ решио да лажеш, немој лагати глупо”), при чему су хрватски историчари, један од другог и једни од других, преузимали и настављали “достигнућа хисторијских спознаја” (поступајући по правилу: “Један гад лаже, други шире лажи” јер, “они који лажу морају да имају добро памћење”, да се лако не ухвате у контрадикторности). Настојало се доказати, чему је хрватска хисториографија дала и даје “свој пун допринос” да Срба, не само у апсолутном проценту и огромном броју није било, већ да их је било малтене мање него других националних мањина у већини крајева “диљем Републике Хрватске”.

Жутић је изнео обиље доказа и исцрпних документованих података, који истичу српску апсолутну свеприсутност на просторима, које хрватска историографија, бестидно, безобзирно и осионо својата као “хрватске повјесне” и “хрватске националне земље”. Нарочито се скреће пажња на ауторов допринос, у приказивању и доказивању већине Срба и њихове већинске етничке процентуалне заступљености на просторима, које својата хрватска историографија као “хрватске повијесне земље” и то помоћу необоривих чињеничних доказа, које хрватска историографија тенденциозно прећуткује – статистичких исказа и показатеља из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. Из њих се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри! (“Чињенице су тврдоглава ствар, хтели не хтели о њима морамо водити рачуна” – енглеска изрека). Аутор је веома документовано сагледао историјске насилне процесе на штету Срба у крајевима западног Балкана у којима се сада већински налазе римокатолички Хрвати.

Оно што је аутор у књизи јасно, документовано и убедљиво доказао и истакао то је, да су Хрвати у српским етничким просторима западног Балкана, који се данас већином налазе у саставу Републике Хрватске, у огромном броју и скоро апсолутно, настајали конвертирањем локалних Срба, прво верски – из православља у унијатство (а затим у римокатоличанство) или директно у римокатоличанство, а потом и национално – из римокатоличких Срба у Хрвате!

Ова Жутићева књига поставља нов поглед на целокупну досадашњу историографију о “хрватској повијести”. Аутор је, документовано и чињенично, доказао да су православни Срби у апсолутној већини настањивали већину земаља, присвојених и укључених у данашњу Републику Хрватску, тј. све крајеве у којима постоји штокавски изговор (којим – и само њим – говоре сви Срби), изузев стварног подручја Хрватске од три хрватске жупаније (Загребачке, Крижевачке и Вараждинске), у ком постоји и у коме се говори кајкавски изговор – једини хрватски језик, а који Хрвати (једино још тај језик у Европи!?!), тенденционално, још нису кодификовали у – хрватаски књижевни језик!

Неподобни православци

Жутић је веома аналитички истакао заинтересованост и стратешки пројекат (који се увелико и неодступно спроводи) скоро свих Западноевропских демократија – пре свега и изнад свега – Велике Британије и САД од половине 19. па кроз цео 20. век, да се са простора Балкана, нарочито са свих балканских и малоазијских обала Средоземног мора и мора која су са њим повезана (Јадранског, Јонског, Егејског, Мраморног и са најзначајнијег и највећег дела Црног мога) физички одстране све непожељне (Хрвати кажу “непоћудне”) православне народе (Јермене, Бугаре, Србе, Грке, с тим да Грчку заувек држе у вечној и тоталној зависности), означене и под сумњом, као природних и потенцијалних савезника и помагача тежњи Русије да изађе на Средоземно море. Народи на Балкану и Малој Азији, као непосредни извршиоци тих злочиначких стратешких пожељних хтења Западних демократија, а доказано убедљиво антируски настројених (Турци, Албанци, Хрвати, Мађари и др.), остајали су за своје извршене злочине не само некажњени већ и награђени.

Као један од тих народа, непосредних извршилаца тих планираних настојања физичке елиминације и етничких чишћења на Балкану, за рачун стратешких интереса Западноевропских демократија, непожељних православних Срба на простору западног Балкана, Хрвати и њихови руководиоци Југославијом од око половине до пред крај 20. века су се “сјајно” уклопили, исказали и за то били вишестрано награђени, проводећи огроман и незамисливо суров геноцид, пресељење, а на крају и протеривање (узорно етничко чишћење) скоро свих православних Срба са српских етничких простора западног Балкана, који је, највећим делом, припојен Републици Хрватској. Тим хрватским геноцидом, не само некажњеним већ и награђеним, окористили су се не само Хрвати, већ и Римокатоличка црква, САД и Западноевропске демократске државе, а “Хиц фацит љуи продест (Ко се окористио, тај је и починио).” Хрвати су осионо убеђени да ће им ти, дуговремени и вишестрани подухвати конвертитства, геноцида, етничких чишћења и уопште сви хрватски неосуђени злочини над Србима у српским етничким крајевима западног Балкана, а сада већином припојених Републици Хрватској, заувек проћи некажњено и да за то, осим људских (“одвећ људских”), имају подршку и небеских сила. О томе сведочи њихов поздрав “Бог и Хрвати” (као да је бог Молох који обожава и одобрава непребројне невине српске жртве и српско етничко затирање, а не хришћански Бог љубави и добра за све људе) и присвајање “Мајке Божије Марије – краљице Хрвата” (у осталом, осим Ње, Хрвати нису имали нити знају, чак ни из своје виртуелне “старе хрватске повијести”, за неке друге “хрватске краљице”), потпуно сигурни да се Они неће моћи одбранити од таквих богупротивних хрватских “присвојења и части”, а за што имају пуну подршку самозваног “намјесника Кристовог на земљи”.

Необориве чињенице

Жутић је историчар и ангажован стваралац бескомпромисне научне историографије – и настоји, а у томе га треба подржати, да ова књига допринесе новом – истински новом – погледу на историју Срба у западним српским крајевима Балкана и да се одлучно оповргавају досадашња и сва будућа лажна тумачења у хрватској историографији и у историографијама држава које је некритички подржавају у њиховој тенденцији негирања историјског српског већинског присуства и затирања Срба на просторима некадашње Војне Крајине и Републике Српске Крајине.

Ову књигу покушаће многи, нарочито љубитељи пожељне виртуелне историографије, пошто-пото да прећуте, да је не помињу, а ако буду принуђени да је помену, обрушаваће се на њу, јер су савршено свесни, да она поткопава плодове и лагодности превара као својеврсних “историјских адаптација стварности”. Заступници преваре су, истовремено, и заступници заборава злочина, а истинска историографија је “борба сећања и подсећања против заборава”. Но, ову Жутићеву књигу не треба, већ ни сада, игнорисати, јер када буде веома тражена и веома цењена књига – а то ће да буде у ближој и даљој перспективи (у шта не сумњам) – више ће говорити о храбрости или малодушности савременика аутора, садашњих историчара пре свега, да траже истину и служе истини и правди, него о несумњивој вредности ове књиге.

Српској научној историографији ова књига чини част и сведочи да међу српским историчарима није нестала жеља и жудња за истином, а до истине се долази из слободе, која проистиче из храбрости, да се до истине дође и да се заступа истина. Жутић је своју храброст за истину и слободу показао писањем и објављивањем ове изврсне књиге, а ширењу храбрости и слободе међу Србима и свим слободољубивим и истинољубивим људима допринеће се и њеним проучавањем и популарисањем међу приврженицима историјске истине.


Име

Битка на Кошарама,1,Бомбардовање 1999,5,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,58,Злочин "Олуја",3,Злочини,59,Издвајамо,5,Интервју,1,Историја Српске Босне,77,Космет 1998-1999,1,Новости,11,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,29,Остало,106,Православље,17,Православна браћа,2,Република Српска (БиХ),26,РС Крајина,12,Скендербег,2,Србија,9,Србија и Грчка,2,Србија и Русија,1,Сребреница ЛАЖ која траје,15,Српска историја,163,Српски језик,25,Усташки злочини,1,Црна Гора,3,English,3,
ltr
item
СРБСТВО ꒌ: Хрвати нису историјски народ
Хрвати нису историјски народ
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKTEb6mjoxChig7azp4FH43NtRevuA9SQr13q2180PO-dQHt72vyXyx39AoDE5t87O76QJVLF4f2k4M4y4KPgq2QXNFIKz8GfOp_K9hVg9LBQwwy7Xi005q0wdKDeCRANcRJu9eHB7-q77/s640/Hrvati_i_Srbi_-_Povijest_jedne_averzije-3243.jpg
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKTEb6mjoxChig7azp4FH43NtRevuA9SQr13q2180PO-dQHt72vyXyx39AoDE5t87O76QJVLF4f2k4M4y4KPgq2QXNFIKz8GfOp_K9hVg9LBQwwy7Xi005q0wdKDeCRANcRJu9eHB7-q77/s72-c/Hrvati_i_Srbi_-_Povijest_jedne_averzije-3243.jpg
СРБСТВО ꒌ
http://srpska-bosna.blogspot.com/2016/08/blog-post_84.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2016/08/blog-post_84.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви чланци Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Обриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ЧЛАНАКА Погледај све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ЧЛАНЦИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратилаца Прати THIS PREMIUM CONTENT IS LOCKED STEP 1: Share to a social network STEP 2: Click the link on your social network Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy