Данас је велики српски празник Свети Прокопије! Не треба се купати, а такође и ове ствари не ваља радити!

Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан се светкује као један од 18 ...

Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан се светкује као један од 18 "запречитих" дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови.

У појединим деловима Србије и Реп. Српске данашњи дан се посебно празнује ради здравља деце, док се у неким на тај забрањује купање. Светог Прокопија неке породице славе као крсну славу.

Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната, тада се избегавају свађе и псовање, а кажу да овај дан поштују и муслимани.

На Светог Прокопија се не ваља купати на реци, избегава се копање, чак и сахрањивање. Кажу на данашњи дан "не ваља бости" ни земљу, ни платно, јер није добро због уједа змија.

 "Пре десетак година смо били у посети код рођака на селу. Седели смо испред куће, а деца су се играла у дворишту. Неким вилама су покушавали да копају земљу. Мој стриц их је више пута упозорио да то не ваља јер је Свети Прокопије."

Нагласио је да се "не боде ни земља, ни платно", ако копаш или шијеш онда се чувај уједа змије.

 "Мени је у том тренутку било смешно. Деца су наставила, док стриц није склонио виле. Сутрадан смо били у шетњи, на путу није било тротоара, па смо се приликом проласка аутомобила склонили у крај, на стазицу. Дете је вриснуло. Рекао је да га је нешто ујело, била је то огромна змија."
"Брзо смо реаговали, одвели дете у болницу, срећом змија није била отровница, па је прошло без већих последица. Од тада строго поштујем Светог Прокопија. Неко каже да сам сујеверна, али ко није имао слично искуство и "опекао" се на личном примеру не може да разуме", испричала је једна читатељка.

Свети Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана.

У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

Извор: телеграф.